среда, 17. април 2013.

АЛИ БАБА И ТРИ СТОТИНЕ АВАТАРА

            Оног месеца 2012. године када су адвокатски командоси отели једину просторију «Књижевних новина» у којој је радила од оснивања, пуне 63 године, организовао је протестну групу на Фејсбуку. 


Тог месеца снег и хладноћа су притисли Србију. Укуцавао је текстове са насловом «Вратите отету просторију», а лед му се увлачио под кожу. Чуло се како звонцка, уједа и шири се разапињући његов осећај за стварност као медвеђу кожу на поду испред камина.
Тих дана три стотине људи је написало «Срамота!» и «Нека пукне брука преко Фејбука!».


 Напољу, леденице су у гроздовима висиле са стреха, ледоломац је крцкао лед на Сави као веверица орахе, а три стотине аватара на аветињском Фејбуку имали су црвене образе, зажарене због туђе срамоте.


Тог леденог месеца када смо сазнали величанствени податак оверен судским печатом – колико коштају наша култура и традиција дуга 63 године - у згради УКС лед је прво оковао отету просторију. Зидове, полице и слике оснивача, до тада загрејаване људским дахом, прекрило је иње. 


Отимачи су у собу унели све параграфе - оне цитиране, наведене, поменуте и подметнуте - и подложили их добијеним дотацијама, донацијама и спонзорствима. Али ништа није вредело. Зелени пламен је трнуо, ни трозуби жарач није могао да распали ватру.


Тада је нешто лупнуло, зидови су се размакли за трен а низ степенице се скотрљала биста оснивача. На црвеном тепиху испред отете собе осовила се на обе ноге, отресла прашину и иње и достојанствено се вратила на постоље. Одахнули смо, а лед је зазвонио свуда око нас.

            На Фејсбуку три стотине аватара је извиривало из својих шарених профила, преметало линкове седам документа, двадесетак  фотографије и стотинак оштрих изјава о срамоти и чекало да види: шта ће бити? Да ли ће било чега, икада, бити?


            Тог месеца снег је затрпао Србију тако да ни школе нису радиле. Деца су седела код кућа,  надзирала родитеље, гледала БУМ-ТРАС-ПЉАС филмове на телевизији и играла компјутерске ПЉАС-ТРАС-БУМ игрице. У слободном времену испод ока су погледала уџбенике у којима је писало да живимо у правној држави која чува  традицију, да је етика неодвојиви део културе и да смо сви, увек и свуда, против отимача и отимања...


            Тог месеца, не знам да ли сам то већ рекао, лед је звонио свуда око нас, а три стотине ФБ аватара се суочило са свим својим моћима, а затим  и са својим немоћима...


Из књиге "Аватари наших дана" Миливоја Анђелковића
издање "Апостроф" - Београд